Ta rec , bolna i previse osecajna rec . Daljina . On nas samo kida , ona nas samo slama . Prepolovi nas na pola . Kada imam neku osobu tamo negde daleko , sa njom se cujemo , svaki dan ako treba . Svaki minut nam nedostaje , svaki sekund iskoristimo da se dopisujemo sa njom . Ali , prodju meseci ili cak i godine a da se nismo videli sa tom osobom . Mi ih puno volimo , ali nas ta daljina sprecava da se vidimo . Sve bi dali na ovome svetu da se barem na par minuta mozemo videti , zagrliti i isplakati se zajedno . Svako vece pred spavanje , ona nam je u mislima i u srcu . Razmisljamo svakog trenutka o nasem ponovnom susretu i zagrljaju . Daljina nije za slabice , ona je samo za jake . Za osobe koje mogu izdrzati sav taj bol , sav stres i svu tugu . Sa nadom , znanjem i verovanjem da ce se sresti ponovo sa tom osobom . Mi smo ispod istog neba , ispod istih zvezda i udisemo isti vazduh . Ali najgore je od toga sto mozda ne znamo da li i ona o nama razmislja i da li mi njoj nedostajemo onoliko puno kao i ona nama . Nas kilometri dele , prokleti kilometri . Ali se nadamo i samo verujemo u nas ponovni susret . Verujemo u nas ponovni zagrljaj , nas ponovni poljubac . Oni su nam u snovima , u mislima i u srcu najvise . Nase srce kuca za njih , za nas ponovni susret . To boli , kada te daljina deli . Mi smo tako blizu , ali opet tako daleko . Veze na daljinu su teske , ali ako uspeju , to znaci da je to bila prava ljubav . Nedostaju nam svaki dan , svake noci . Njihov osmeh , njihove oci i njihova dusa . Ne znamo gde je ta osoba sad , sta li radi i kako se oseca , da . Mi to ne znamo . Kao sto kazu , sve sto je srcu drago , daleko je . Nazalost , istina je to . Nase srce se cepa zajedno sa njenim / njegovim . Nas daljina i kilometri dele , ali nas ljubav spaja . Nasa ljubav je toliko jaka , koja moze da prozivi svasta . Svaku bol , svaku tugu . Mi imamo secanja . Na svaki sekund , minut , dan ili nedelju , provedenu sa tom osobom . Svakakve trenutke smo doziveli zajedno , svakakve blamove i predobre osecaje . Znate taj osecaj , kada je neko daleko a mi ne mozemo da osetimo njegov miris , dodir , ne mozemo ga poljubiti , niti zagrliti . Da , ta prokleta daljina . Bolna i mnogo tuzna . Kilometri su to , a mi bismo dali sve da se ponovo vidimo sa tom osobom . Videcemo se mi ponovo , jer u to duboko verujem , da . Jer , to nam je sudbina . Sudbina ce nas ponovo spojiti !
Нема коментара:
Постави коментар